Za VLF ispitivanje koriste se vrlo niske frekvencije kao deo rutinskog AC održavanja kablova. VLF uređaji za ispitivanje manji su i praktičniji od AC uređaja za ispitivanje, ali daju na izlazu istu snagu kao mrežni uređaj na 50 Hz. Ova kombinacija veličine i snage čini ispitivanje na veoma malim frekvencijama idealnim za ispitivanje dužih sekcija kablova i uređaja.
Prenos i distribucija električne energije širom sveta vrše se sistemom naizmeničnih struja (AC), koje se menjaju po sinusnom zakonu, obično na frekvenciji od 50 ili 60 Hz. Dok napajanja kod železnica i aviona mogu koristiti 162/3 od 400 Hz, to je još uvek sinusoidalni talasni oblik napona. VLF metoda je idealna za rad unutar ovih parametara.
Prenos električne energije naizmeničnom strujom nije jednako efikasan kao kod jednosmerne struje; međutim, dok svi energetski prenosni vodovi i kablovske mreže imaju neželjeni efekat DC gubitaka na otporu, nivo kapacitivnog gubitka je još veći. To se dešava najčešće zbog nerazdvojive povezanosti između uključenih faza. Kao rezultat, sistemi za generisanje moraju osigurati dovoljno električne energije da se zadovolje potrebe korisnika, kao i da se kompenzuju veliki gubici koji proizlaze iz postupka prenosa. Male dimenzije i velika snaga VLF uređaja za ispitivanje pomažu u rešavanju praktičnog problema gubitaka pri prenosu tokom AC ispitivanja na vrlo dugim delovima kabla i uređaja na terenu.
Ova oprema ukida potrebu za proizvodnjom električne energije na licu mesta, za velikim autotransformatorima ili kompanijama za snabdevanje električnom energijom koje bi bile angažovane za napajanje ispitivane opreme.
S obzirom na to da ispitivanje VLF metodom obezbeđuje radnu frekvenciju od 0,1 Hz (za razliku od 50/60 Hz koji su uobičajeno potrebni za prenos), dimenzije VLF ispitnog seta znatno su smanjene. Ispitivani objekt i dalje prima naizmenični sinusoidalni napon koji će se isporučivati kroz svakodnevnu upotrebu, ali je veličina ispitne opreme znatno manja.